Rak dojki je kako u Sloveniji, tako i u svetu jedan od najčešćih rakova u žena. Vrhunac obolevanja je između 50. i 70. godine starosti, iako od raka dojki obolevaju i znatno mlađe žene. U Sloveniji u proseku godišnje oboli 1400 žena, 420 ih od raka dojki i umre.
Kao kod svih rakova, i rak dojke je višestepeni proces, koji nastaje više godina. Prilikom nastajanja raka dojke dolazi do nekontrolisane deobe i širenja ćelija raka, koje imaju sposobnost urastanja u susedna tkiva, a nastaju usled nepopravljivog oštećenja DNK molekule ili zbog mutacija na određenim genima.
Faktori rizika, koji povećavaju mogućnost nastajanja raka dojki su sledeći: starost (sa godinama starosti pojavnost raka dojke se povećava), pojava prve menstruacije pre 11. godine starosti, neplodnost, kasni prvi porođaj (nakon 30. godine starosti), prekid dojenja, dugotrajno uzimanje oralnih kontraceptiva, nastupanje menopauze nakon 50. godine starosti, uzimanje hormonalne dodatne terapije u menopauzi i porodična anamneza. Pored nabrojenih činilaca na nastajanje raka dojke utiču i nezdrav stil života, dakle neaktivnost, nezdrava hrana, debljina, noćni rad, stres, prekomerno konzumiranje alkoholnih pića.
Rak dojki lečimo kombinacijom hirurškog lečenja, zračenja i sistemskog lečenja. Među sistemsko lečenje ubrajamo lečenje citostaticima, biološkim i hormonalnim lekovima. Način i redosled lečenja zavise pre svega o tipu, odn. pato-histološkim karakteristikama raka i njegovoj raširenosti.
INTERVJU s dr. Monikom Colja, dr. med. spec. ginekologije i porođaja
Koliki je postotak izlečenja raka dojki u ranoj fazi u poređenju sa kasnijim otkrivanjem?
Rak dojki je dobro izlečiva bolest ukoliko je otkrivena pravovremeno, odn. u ranoj fazi razvoja. Petogodišnje preživljavanje takvih bolesnica je vrlo visoko, odnosno oko 95%. A kod bolesnica sa raširenom bolešću 5-godišnje preživljavanje je manje od 20 %. Stoga je jako važno osvešćivanje o toj bolesti i njeno rano otkrivanje.
Koji su rani znakovi raka dojki?
U kliničkoj praksi rak dojke prepoznajemo kao opipljivu, čvrstu, slabo pomičnu i nebolnu promenu na dojci. Može se iskazivati i kao promena u veličini ili obliku dojke, promjena na koži dojke ili prsnoj bradavici. U tom slučaju možemo primetiti narandžasto promenjenu kožu, upalu prsnu bradavicu ili se može pojaviti iscedak iz prsne bradavice.
Kako možemo smanjiti mogućnosti za rak dojki?
Za rano otkrivanje raka dojke od ključne je važnosti redovno mesečno samopregledavanje dojki. Pored redovnog samopregleda jako je važno odazivanje preventivnom, probirnom programu Dora, u koji su uključene žene nakon 50. godine starosti. Pritom ne treba zaboraviti na zdrav stil života, dakle da vodimo računa o uravnoteženoj ishrani, redovnoj fizičkoj aktivnosti, izbegavamo pušenje i preterano konzumiranje alkohola.
Koliko često bismo trebali pregledati grudi?
Svaka žena bi u kasnim tinejdžerskim godinama trebala početi sa samopregledima i tako upoznati svoje dojke. Sa samopregledom grudi optimalno bi bilo početi nakon 20. godine starosti te ga izvoditi jedanput mesečno, najbolje sedmi do deseti dan po završetku menstruacije. A žene nakon menopauze neka za redovne mesečne samopreglede izaberu određeni dan u mesecu.
Kako pravilno pregledamo grudi?
Kod samopregleda žena neka od struka nagore bude gola. Stanemo pred ogledalo i najpre dobro osmotrimo obe dojke. Prilikom pregleda tražimo promene u veličini i obliku dojki, promene na koži dojke i promene u području prsne bradavice. Potom obe dojke cele prepipamo u smeru kazaljke na satu od spoljnog dela dojke prema prsnoj bradavici, jednako tako prepipamo prsnu bradavicu i nežno je stisnemo te tako proverimo je li prisutan iscedak. Naposletku pregledamo još oba pazuha. Pregled najpre obavimo u stojećem, potom još u ležećem položaju.
Mogu li i muškarci imati rak dojki?
Važno je naglasiti da rak dojki ne pogađa samo žene, nego može biti i bolest muškaraca. Od svih slučajeva muških je bolesnika oko 1 %. Prosečna starost prilikom postavljanja dijagnoze je između 60 i 70 godina, iako može pogoditi muškarce svih dobi.
Rak dojki je, dakle, dobro izlečiva bolest, naročito ako je otkrivena pravovremeno. U njegovom otkrivanju mnogo možete pripomoći i same redovnim mesečnim samopregledima i prepoznavanjem promena na vašim grudima. Neka to postane jedan od mesečnih rituala u brizi za svoje zdravlje. Mi ginekolozi često se susrećemo sa strahom od samopregleda jer se žene zapravo boje da bi na dojkama mogle napipati promenu, odn. mišljenja su da grudi ne prepipavaju dovoljno dobro. U tom slučaju se možete obratiti ginekologu, koji će vas tome podučiti. No najvažnije je da svaka žena osluškuje svoje telo jer ga najbolje poznaje i tako će najpre primetiti promene i moći na njih odreagovati.